KVANTNA ERA: Cenjeni fizičar koji je postao slavan po radu na polju popularne nauke, posebno po opservacijama o budućnosti

Mičio Kaku (77) se proslavio na polju teorijske fizike i kao cenjeni popularizator nauke.

On je profesor teorijske fizike na Gradskom univerzitetu u Njujorku, i autor knjige ‘Kvantna nadmoć’. Kaku analizira kako će kvantno doba, i njegovi kompjuteri, pronalaziti radikalna rešenja za neke od najvećih problema čovečanstva, od iskorenjivanja bolesti do prehranjivanja narastajućeg stanovništva. Fizičar japanskog porekla anticipira da će veštačka inteligencija predstavljati pretnju po čovečanstvo… ali da još ima vremena da se ona kontroliše.

U vašem pisanju pominjete ideju da čovek ima “tri mozga”. Možete li to da objasnite?

Kad analizirate ljudski mozak, shvatate da on ima najmanje tri komponente. Pozadina mozga je reptilski mozak, mozak koji upravlja lovačkim obrascima prepoznavanja, koji razume tri dimenzije u kojima se nalazite. Kako smo se razvijali, mozak je počeo da se razvija prema napred, i tako smo dobili centar mozga, koji je limbički mozak, “majmunski” mozak koji se bavi društvenom hijerarhijom, mozak koji se bavi time ko je iznad vas a ko ispod. To je društveni mozak. I onda s prednje strane mozga imate prefrontalni korteks.Taj deo mozga je vremeplov. On vidi budućnost. On stalno vrti simulacije budućnosti.

Šta razdvaja običan ljudski mozak od mozga jednog genija?

Običan ljudski mozak je poput oportuniste. On sledi samo prilike koje su mu pred nosom. Vrlo malo planira. Sitni kriminalci, na primer, grabe samo ono što vide. Oni ne planiraju. Veliki mislioci koriste taj vremeplov. Oni simuliraju budućnost. Oni poznaju zakone prirode i stoga počinju da projektuju budućnost. Mislimo da je neko pametan samo zato što mnogo zna, ali to nije suština inteligencije. Suština inteligencije je sposobnost da se vidi budućnost, a za to je zadužen prefrontalni korteks u mozgu. On sanjari, on konstantno simulira budućnosti koje ne postoje. On zamišlja sebe u budućnosti, stotinu godina u budućnosti. To običan mozak ne radi. Supermozak, mozak inteligentnih ljudi, mozak je vremeplova.

U ovoj ideji gledanja u budućnost, koja ćemo velika otkrića napraviti u narednih 100 godina?

Do proboja u prošlosti dolazilo je kad su analizirane stvari koje su veoma male i koje su veoma velike. Male stvari su, naravno, ljudski mozak i genetika. Veoma velike stvari su Teorija velikog praska, a mi sada primenjujemo kvantnu teoriju na univerzum. Sledeći veliki skok biće kad spojimo ta dva. Kad budemo koristili kvantnu teoriju da razumemo genetiku i ljudski mozak. Tu na scenu stupaju kvantni kompjuteri. Majka priroda je u nekom smislu kvantni kompjuter.

Mi računamo preko nula i jedinica. To nije jezik Majke prirode. Majka priroda ne razmišlja u nulama i jedinicama. Majka priroda ima kvantni um. Um koji razume atome, elektrone, fotonske čestice. To je jezik univerzuma. I to će biti sledeći veliki skok.

I da li će veliki korak postojati samo u fizici ili i na drugim poljima kao što je medicina?

Današnja medicina funkcioniše po principu pokušaja i pogreški. Isprobamo ovaj lek, da li radi? Ne znamo. Isprobajmo drugi lek. Da li radi? Ne znamo. Isprobajmo naredni lek. Mnogi čudotvorni lekovi otkriveni su slučajno. Ali ako imate kvantnu teoriju, vi možete da vizualizujete molekul. Možete da vidite kako molekuli rade. Tada možete da počnete da popunjavate sve rupe da biste mogli da stvarate nove lekove od nule.

Da li to znači da će hemičari ostati bez posla, da nam hemičari više neće biti potrebni?

Za to ćemo imati kvantne kompjutere, zar ne?

Hemičari budućnosti će naprosto koristiti kvantni kompjuter da razumeju hemijske reakcije, biolozi budućnosti će koristiti kvantne kompjutere da razumeju DNK. Lekari i naučnici koji samo koriste hemiju, samo koriste biologiju, oni će ostati bez posla. Zato što će budućnost biti kvantno mehanička, koristićemo kvantnu mehaniku da pravimo lekove.

Vi tvrdite i da će internet biti prevaziđen: da ćemo se povezivati umom, preko mozga…

Internet budućnosti neće biti digitalan. Digitalno je presporo, suviše grubo. Internet budućnosti će biti kvantni i spojiće se sa mozgom. Zvaće se Mozgonet. Vi ćete misliti, a vaše misli će se prenositi po svetu, uzajamno delujući sa drugim stvarima. I zato nećemo više nužno koristiti žice ili slično. Prosto ćemo nešto pomisliti i Mozgonet će uraditi sve ostalo. Samo ćete nešto pomisliti i vaše misli će se raspršiti po svetu.

Mnogi naučnici upozoravaju na opasnosti veštačke inteligencije… Kakvo je vaše viđenje po tom pitanju?

Neki ljudi kažu da će jednog dana naše mašine postati prepametne. I da će se okrenuti protiv nas.

E, pa ljudima uopšteno gledano prete tri opasnosti. Pretnja nuklearnog rata, pretnja biološkog oružja i pretnja globalnog zagrevanja. Na to moramo dodati četvrtu moguću pretnju po postojanje ljudske rase, a to je veštačka inteligencija. Ali postoje dve osnovne pretnje koje predstavlja veštačka inteligencija, a one su prilično različite. Prva pretnja je sasvim neposredna.Kad bi dronovi mogli da prepoznaju ljudsko lice, ljudsko telo i slučajno, neselektivno, da ubijaju ljude, imali bismo automatsku mašinu za ubijanje. Mašinu koja može da leti, pretražuje oblast, identifikuje ljudski oblik i ubije ga, zbog nekakve slučajne greške ili možda namernog pokušaja neke zemlje da ubije vojnike druge zemlje. To će biti moguće već u roku od nekoliko godina, ali veća pretnja je dugoročna. Druga pretnja je kad imamo veštačku inteligenciju koja počinje da se približava inteligenciji ljudskog bića. Imamo još mnogo toga da pređemo pre nego što stignemo do te tačke, ali jednog dana će naši roboti biti pametni poput miša.

Kako će kvantni kompjuteri definisati našu budućnost?

Neki ljudi kažu da je kvantna revolucija toliko velika da će moći da eliminiše bolesti. Kvantni kompjuteri će moći da postignu neke stvari. Oni će, mislim, na kraju uspeti da razreše problem procesa starenja. U budućnosti možda nećemo morati nužno da umremo od starosti. Možda ćemo uspeti da rešimo problem starosti. Ali međuljudsku dinamiku mislim da kvantni kompjuteri neće moći da spasu zato što je ljudska interakcija jako komplikovana, sa raznim društvenim interakcijama, i potrebni su nam različiti načini da ujedinimo ljude, da živimo u miru, umesto u neprestanom ratu.

Koje problem neće razrešiti kvantna era?

Kompjuteri će, mislim, rešiti mnoge probleme, sem jednog. Kvantni kompjuteri će nam, mislim, pomoći da rešimo krizu globalnog zagrevanja. Oni će nam pomoći da dobijemo nuklearne elektrane na nuklearnu fuziju koje ne proizvode nuklearni otpad. Stvoriće nove lekove za bolesti, nadajmo se poput raka, Alchajmerove i Parkinsonove bolesti, i stvoriće nove izvore bogatstva za čitavo društvo. Ali jednu stvar kvantni kompjuteri neće rešiti u skorije vreme a to su ljudske slabosti poput rata, poput ljubomore. Evolucija nam je podarila sposobnost da se borimo, podarila nam je sposobnost da branimo ono što je naše. Evolucija nam je podarila mnoge osobine, od kojih su neke korisne i za dobrobit ljudi – dok druge nisu. Evolucija ne mari. Evolucija prosto hoće da stvori ljude koji će opstati. A ako opstanak znači ubiti vašu sabraću ljude, onda neka bude tako. I zbog toga u ljudima postoje mnoge nesavršenosti.

Kompletan intervju na linku: https://www.bbc.com/serbian/lat/svet-68663656